U Srbiji je na kraju 2010. bilo oko 1,1 milion pretplatnika internet usluga, a ukoliko se u obzir uzme mogućnost pristupa internetu korišćenjem mobilnih telefona, ukupan broj potencijalnih pretplatnika raste na 2,3 miliona. Kako na jednom pretplatničkom računu više ljudi može da ima pristup internetu stvaran broj korisnika u Srbiji prebacuje cifru od tri miliona. Društvene mreže su takođe popularne među građanima Srbije, pa profil na Fejsbuku ima čak 2,5 miliona građana Srbije. Pretpostavka je da čak 70 odsto onih koji koriste internet u Srbiji imaju nalog na Fejsbuku. Statistika kaže da prosečan Srbin Fejsbuk dnevno poseti čak 16 puta, na kome prosečno provede 25 minuta. Pored Fejsbuka sve više je popularan i Tviter, na kojem nalog ima oko 200.000 građana Srbije, a procenjuje se da je broj blogera u poslednjh nekoliko godina narastao na oko 100.000.
U Srbiji je na kraju 2010. bilo oko 1,1 milion pretplatnika internet usluga, a ukoliko se u obzir uzme mogućnost pristupa internetu korišćenjem mobilnih telefona, ukupan broj potencijalnih pretplatnika raste na 2,3 miliona, pokazuju podaci Republičke agencije za telekomunikaciju (RATEL).
Kako na jednom pretplatničkom računu više ljudi može da ima pristup internetu stvaran broj korisnika u Srbiji prebacuje cifru od tri miliona. Društvene mreže su takođe popularne među građanima Srbije, pa profil na Fejsbuku ima čak 2,5 miliona građana Srbije.
Pretpostavka je da čak 70 odsto onih koji koriste internet u Srbiji imaju nalog na Fejsbuku. Statistika kaže da prosečan Srbin Fejsbuk dnevno poseti čak 16 puta, na kome prosečno provede 25 minuta. Pored Fejsbuka sve više je popularan i Tviter, na kojem nalog ima oko 200.000 građana Srbije, a procenjuje se da je broj blogera u poslednjh nekoliko godina narastao na oko 100.000.
Ipak veliki broj korisnika, procena je oko 80 odsto, koristi Fejsbuk samo za zabavu, mahom za instaliranje aplikacija preko kojih većinu vremena provede uz igre. Upravo činjenica da na Tviteru nema toliko opcija za zabavu i broj korisnika ove društvene mreže je drastično manji.
- Istina je i da se internet i Fejsbuk koriste mahom za zabavu, a na žalost u drastično manjoj meri za informisanje, edukaciju, obrazovanje i trgovinu. Međutim, to je i stvar mentaliteta, jer mi kao narod mnogo volimo da komuniciramo, pa smo zato i jedna od vodećih zemalja po broju korisnika Fejsbuka u odnosu na broj stanovnika. Mi moramo mnogo toga da radimo na edukaciji, i zato ćemo mi u Digitalnoj agendi u septembru izdati dve brošure e-kupi i e-prodaj, koje bi trebalo da pospeše internet trgovinu i okrenu ljude “ozbiljnijim” aktivnostima na internetu - objašnjava za “Blic” Jasna Matić, državna sekretarka za Digitalnu agendu.
IT stručnjaci se slažu da relativno veliki broj ljudi ne znači da samo internet pismena nacija.
- Veliki broj ljudi koristi internet u Srbiji, ali oko 90 odsto ne zna to ispravno da radi. Tačnije ne zna da filtrira sadržaj na internetu tako da dođe brzo i jednostavno do onih podataka koji ga interesuju. Fejsbuk kao društvena mreža upravo to pokušava da ispravi i na prvoj strani izbacuje sadržaj za koji se smatra da bi baš tog korisnika mogao zanimati - objašnjava Dragan Varagić, savetnik za poslovnu primenu interneta.
Varagić kaže da se Fejsbuk u Srbiji koristi mahom za prekraćivanje vremena.
Najveći deo korisnika na Fejsbuku igra igrice ili ga koristi kao platformu za pronalaženje partnera.
- Dovoljno je reći da je veliki broj “dejting” sajtova propao pojavom Fejsbuka. Međutim ova društvena mreža ima i svoju upotrebnu primenu. Tako u poslovnom smislu može da se koristi da se promoviše neki proizvod ili usluga koja se prodaje, a svakodnevni korisnik da ostane u kontaktu sa ljudima do kojih mu je stalo, a nije u mogućnosti da ih svakodnevno viđa. Tviter nije toliko orjentisan na zabavu, pa zato i u Srbiji ima dosta manje korsnika od Fejsbuka. Na Tviteru se možete fenomenalno informisati o brojnim temama, čak bolje nego surfujući internetom - zaključuje Varagić.
Ipak, stručnajci su složni u oceni da je višemilionski broj korisnika u Srbiji veliki uspeh ako se zna da brzi internet kod nas još nije uzeo dovoljno maha. Tako prema podacima RATEL-a na sto stanovnika ide tek 13 priključaka širokopojasnog interneta, što je dosta manje od zemalja EU, gde na svakog četvrtog ide brza internet konekcija.
Kada se radi o aktivnostima tokom 2010. godine, internet se najviše koristio za aktivnosti vezane za komunikaciju putem elektronske pošte (77,8 odsto). Svaki drugi korisnik je koristio internet za igranje ili preuzimanje igrica, filmova i muzike, dok sličan procenat internet koristi za informisanje o različitim vrstama roba i usluga. Ono što može da bude zabrinjavajuće je činjenica da je internet najmanje korišćen za prodaju roba ili usluga , pa se ovom aktivnošću bavio tek svaki 20 korinik interneta u Srbiji.